Prijem
Hazrat se iz Bagdada zaputio na hodočašće u Meku. Hodajući tako putem prema Meki, naišao je na ranjenog psa, koji je krvario iz sve četiri šape. Hodočasnik ga uze na ruke, da bi ga poneo do prvog bunara, da mu tamo vodom ispere rane. Nije mario što mu je pseća krv umrljala odeću.
Put je vodio kroz pustinju, u kojoj nije bilo vode. Naposletku, stigao je do male oaze. Tamo pronađe bunar. Nažalost, na bunaru ne nađe ni vedro ni konopac. Brže-bolje Hazrat se dade na posao da od otpalog lišća isplete kotaricu, koja će poslužiti kao vedro. Pošto nije našao nikakav konopac, on razveže svoj turban, pričvrsti na njega kotaricu i spusti je u bunar.
Ali turban nije bio tako dug da bi dosegnuo do vode. Stoga Hazrat razveže svoj turban na trake, spoji ih u poduže uže i ponovo ga spusti u bunar. i opet se uže pokaza prekratkim. Skine tada Hazrat košulju i naveže je na uže od turbana. Još uvek nije dosezalo do vode. Tek kada je užetu dodao i svoje pantalone, uspeo je da zahvati vode. Hitro je kotaricu povukao uvis, te je tako dobavio malo vode za ispiranje rana bolesnoga psa.
Potom mu je zavio rane trakama od turbana. I opet ga ponese do obližnjeg sela. Uputi se u džamiju i reče tamošnjem svešteniku:
„Molim te, pobrini se za ovoga jadnog psa, sve dok se ne vratim iz Meke. Ja ću naići istim putem natrag, pa ću ga povesti kući.“
Te noći Hazratu u san dođe anđeo, blagoslovi ga i reče mu:
“O Hazrate, ti si svoje hodočašće u Meku već obavio. A obavio si ga zato što si ljubav prema Bogu pokazao svojim milosrđem prema jednom od Njegovih stvorova, a da pritom nisi sebe štedeo. Jer ljubav i saosećanje prema bližnjima, bili oni i psi, Bogu su više mili, nego stotinu hodočašća.“
Put je vodio kroz pustinju, u kojoj nije bilo vode. Naposletku, stigao je do male oaze. Tamo pronađe bunar. Nažalost, na bunaru ne nađe ni vedro ni konopac. Brže-bolje Hazrat se dade na posao da od otpalog lišća isplete kotaricu, koja će poslužiti kao vedro. Pošto nije našao nikakav konopac, on razveže svoj turban, pričvrsti na njega kotaricu i spusti je u bunar.
Ali turban nije bio tako dug da bi dosegnuo do vode. Stoga Hazrat razveže svoj turban na trake, spoji ih u poduže uže i ponovo ga spusti u bunar. i opet se uže pokaza prekratkim. Skine tada Hazrat košulju i naveže je na uže od turbana. Još uvek nije dosezalo do vode. Tek kada je užetu dodao i svoje pantalone, uspeo je da zahvati vode. Hitro je kotaricu povukao uvis, te je tako dobavio malo vode za ispiranje rana bolesnoga psa.
Potom mu je zavio rane trakama od turbana. I opet ga ponese do obližnjeg sela. Uputi se u džamiju i reče tamošnjem svešteniku:
„Molim te, pobrini se za ovoga jadnog psa, sve dok se ne vratim iz Meke. Ja ću naići istim putem natrag, pa ću ga povesti kući.“
Te noći Hazratu u san dođe anđeo, blagoslovi ga i reče mu:
“O Hazrate, ti si svoje hodočašće u Meku već obavio. A obavio si ga zato što si ljubav prema Bogu pokazao svojim milosrđem prema jednom od Njegovih stvorova, a da pritom nisi sebe štedeo. Jer ljubav i saosećanje prema bližnjima, bili oni i psi, Bogu su više mili, nego stotinu hodočašća.“
» 15.09.2012. CAC Turija 16.09.2012. CAC Backa Palanka
» DVD O LOVU I LOVNIM PSIMA
» Shar Pei - Sar Pej
» Njemacki ovcar
» Imena A - Z
» Adriatic Cup 2011 - Bar (30.04 - 02.05 '11)
» Plan izlozbi 2011 - Crna Gora
» Njemacki ovcar-Beauty k9 Montenegro