Alaskan Malamute - Aljaski Malamut

.:: STANDARD - FCI No. 243 USA ::.

Klasifikacija FCI:
grupa V - Spic tip i primitivni tip pasa
sekcija 1. Nordijski psi za vucu sanki

OPSTI IZGLED - Aljaski malamut je pas snazne gradje, dobro razvijenog grudnog kosa, jakog i kompaktnog tela. Krsta nisu oskudna. Pokrovna dlaka gusta, ostra, dovoljno duga da obezbedi zastitu gustoj i vunastoj podlaci. Duga je 2.5 - 5 cm, kada je pas dobro odlakan. Malamut je uravnotezen u nastupu i to drzanje ukazuje na aktivnost, obazrivost i radoznalost. Glava je velika, usi klinaste i uspravne, naculjene kada je pas pozoran. Njuska je masivna i blago se smanjuje u debljini od korena do nosne pecurke, nije ni siljata ni duga, ali ni suvise zarubljena. U akciji stav malamuta je ponosan, glava pravo napred usmerena a oci prodorne. Obelezja sa lica stvaraju karakteristicnu crtu. Sastoji se od "kape" koja pokriva glavu, i "maske" koja je obicno belosivkaste boje i koja pokriva ostali deo lica. Kombinacije maski nisu retke. Rep je zakicen perjanicom i nosen na ledjima, ne kao rep lisice, ni kao uvojak, vec bas kao lelujava perjanica. Malamuti su razlicitih boja, ali obicno vucje sivi ili crno beli. Sape su kao reketi (hodaljke za sneg), zbijene i guste, sa debelim jastucicima i izgledaju zatvoreno i kompaktno. Prednji udovi su pravi, sa jakim skeletom. Zadnji udovi su veliki i snazni, umereno uglovanih skocnih zglobova i bez kravljih stavova. Ledja su ravna, blago nagnuta od grebena ka bedrima. Krsta ne treba da budu kruta i meka pa da ometaju kretanje koje treba da bude lako i neusiljeno. Telo i izraz odaju izdrzljivost i inteligenciju. Malamut, po svom drzanju ima izgled vuka, ali je izraz blag i svedoci o neznoj prirodi.

TEMPERAMENT - Aljaski malamut je nezan pas, prijateljski raspolozen i vrlo privrzen ljudima. On je odan i pozrtvovan drug, razdragan kada ga pozovete, ali upecatljivo dostojanstven u zrelim godinama.

GLAVA - Treba da pokaze visok stepen inteligencije. Velika je i snazna, u poredjenju sa drugim rasama "prirodna" ali treba da bude proporcionalna telu, tako da pas ne izgleda trapavo i grubo.

LOBANJA - Treba da je siroka izmedju usiju i da se postepeno suzava ka ocima. Umereno je zaobljena izmedju usiju, poravnjava se prema obrazima, koji treba da su osrednje ravni. Trebalo bi da postoji blaga brazda izmedju ociju. Gornja linija lobanje i donja, linija njuske, su paralelne i spojene blagom kosinom - stopom.

NjUSKA - Treba da je snazna i masivna u odnosu na lobanju. Blago se smanjuje i suzava ka nosnoj pecurki. Usne su prilezuce. Nosna pecurka je crna. Gornja i donja vilica su velike da bi nosile snazne zube. Zubalo je makazasto i nikada ne sme da bude predgrizac ili podgrizac.

OCI - Bademaste, boje kestena, osrednje velicine za svoj oblik, iskosene. Pozeljno je da su sto tamnije.

USI - Srednje velicine, male u odnosu na lobanju. Gornja polovina je trouglastog oblika sa blago zaobljenim vrhom. Dovoljno su udaljene i smestene na spoljnoj ivici zadnjeg dela lobanje. Nizi deo uha spaja se sa lobanjom u nivou spoljnog ugla oka, pa se cini kao da se krajnja tacka uha udaljava od lobanje. Uspravne usi su usmerene blago ka napred. Visoko usadjene usi su mana.

VRAT - Snazan i lepo gradjen.

TELO - Grudni kos treba da je snazan i dubok, trup snazan i zbijen, ali krsta ne treba da budu kratka. Ledja ravna, blago nagnuta ka bedrima. Krsta su misicava, ali ne kratka da ometaju lako i ritmicno kretanje koje je uslovljeno snaznim podsticajem zadnjeg dela. Suzvise duga krsta koja savijaju ledja su mana. Nema prekoracenja tezine.

NOGE - Lopatice treba da su usmereno iskosene. Prednje noge su misicave, sa snaznim kostima. Podlaktice su uspravne do dosaplja koja su kratka i cvrsta i skoro vertikalna, gledano iz profila. Sape treba da su kratke i zbijene, prsti zbijeni i izvijeni u obliku luka, jastucici debeli i otporni, nokti kratki i jaki. Mora da postoji zastitna dlaka izmedju prstiju. Zadnje noge treba da su velike i bedra izrazito misicava. Skocni zglob je umereno uglovan, koleni zglob veliki i snazan. Gledano od pozadi zadnje noge su prave, a u akciji treba da su potpuno u liniji sa polozajem prednjih. Noge malamuta treba da svedoce o opstoj snazi i izvanrednoj snazi potiska. Svi znaci nesavrsenosti nogu i sapa u stanju mirovanja ili akcije treba da se smatraju kao ozbiljna mana. Peti prsti na zadnjim nogama su mana i treba ih odstraniti.

REP - Srednje usadjen i sledi liniju kicme, bogat krznom i nosen na ledjima kada pas ne radi. Ne oblikuje prsten koji lezi na ledjima i nije snabdeven kratkom dlakom ni nosen kao lisicija cetka vec kao lelujava perjanica.

DLAKA - Pokrovna dlaka malamuta treba da je ostra, uspravna i gusta oko vrata. Njena duzina je promenjiva, kao i duzina podlake. Uopsteno, dlaka je umereno kratka sa strane tela i u sredini, a povecava se oko plecki i na vratu, duzinom ledja i na sapima kao i na zavesicama i perjanici. Dlaka je mnogo kraca i redja preko leta, za vreme linjanja.

BOJA - Uobicajene boje krecu se od svetlo sive do crne sa prelaznim nijansama. Dlaka je uvek bela na donjim delovima trupa, delovima nogu i delovima koji obrazuju masku. Oznake treba da su u obliku kape ili maske na licu. Beline na celu, ogrlici i oko ociju su dozvoljene, ali jedna boja isprekidana na telu ili kao mrlja ili fleka od blata je za odbacivanje. Treba raditi na selekciji izmedju ujednacene boje i mrlja. Jedina jedinstvena boja koja se javlja kod svih malamuta je sasvim bela.

VELICINA - Postoji prirodna lepeza velicina u rasi. Psi koji se traze za rad su: 63.5 cm / 38 kg - za muzjake, i 58.5 cm / 34 kg - za zenke. Pa ipak razmatranje velicine ne treba da je vazno za tip i proporcije koji diraju u funkciju lopatica, grudnog kosa, sapa, pokreta. Ako se smatra da su psi jednaki u tipu, proporcijama i funkciji, pobedice onaj pas koji najpribliznije odgovara trazenoj velicini.

VAZNO: Prilikom ocenjivanja malamuta njihova funkcija vucnih pasa za teske tovare treba da ima prioritet nad svim ostalim. Sudija treba da predstavi duh koji je ovoj rasi svojstven, duh vucnih pasa koji vuku teske terete, sto za posledicu ima da su to psi snazne gradje, sazdani od snage sa nogama bez mana, dobrim sapama, razvijenog dubokog grudnog kosa, sa snaznim plecima, pravilnog kretanja i ostalog neophodnog za efikasno izvrsenje svog zadatka. Oni nisu psi za odmeravanje brzine u takmicenju sa manjim nordijskim rasama. Malamuti su vucni psi za teske terete i konkurentni kada je u pitanju snaga i izdrzljivost i sve karakteristike jedinke, ukljucujuci i temperament koji ako ovome smeta treba smatrati kao ozbiljnu manu. Na osnovi izlozene upotrebe mane bi bile: prelomljene sape, svi znaci slabosti nogu, defektna dosaplja, strme plecke, losa uglovanost, ukrucen ili neuskladjen hod, nedostatak supstance, nerazvijen grudni kos, tesko telo ili slab skelet, osrednje opste proporcije i sl.

ELIMINACIONA MANA: Plave oci.
N.B. Muzjaci treba da imaju oba testisa potpuno spustena u skrotum.

ISTORIJAT

Prvi zapis o aljaskom malamutu spominje se u casopisu "Private Journal of Captain G.F. Lyon" iz 1824. godine. Aljaski malamuti srasli su sa plemenom koji su sebe nazivali "Mahleimut". Psi toga vremena bili su zastrasujuce veliki psi koji su bili sposobni vuci ogromne kolicine tereta na velike udaljenosti. Pleme Mahleimut najvise je nastanjivalo gornje podrucje reke Ankvik na Aljasci, medjutim bili su rasireni i u sirem podrucju. Pas im je najvise sluzio za dovlacenje drveta za ogrev iz suma u njihova sela. Uz to, cesto su bili psi cuvari koji su branili selo od vukova i slicnih zveri. Danas se razlikuju dva tipa aljaskog malamuta. Jedan se naziva M`Loot, a drugi je Kotzebue. Razlika izmedju ta dva tipa psa je u velicini (i boji).

M`Loot malamuti su veci nego Kotzebuei. Druga razlika jest u tome sto Kotzebuei imaju samo vucje-sivu dlaku, dok M`Loot variraju u bojama, ukljucujuci vucje-sivu, crno-belu, sivu, belu, i sivo-belu.

Eva Seeley sa psima: Gripp of Yukon, Finn of Yukon e Kearsage of Yukon

Milton Seeley sa Gripp-om i jos dva psa
Kotzebui su takodje nesto manje agresivni, nego M`Loot. Kotzebue liniju su prepoznali bracni par Milton i Eva Seeley. 1935. ta linija je i sluzbeno priznata.

Paul Voelker razvio je M`Loot liniju. Paul Voelker nije registrovao svoje pse, ali ih je prodao ljudima koji su ih na kraju i registrovali. Medju uzgajivacima vlada rasprava koji tip malamuta je pravi malamut. Usprkos tome, aljaskog malamuta smatraju pasminom koja je zadrzala svoje prvobitne osobine i karakteristike izgleda. Ovo je najveci pas za vucu i smatra se kraljem severnih pasa.


Byrd-ova ekspedicija(1928-1930)
Admiral Bird je u svoju misiju na Severni pol poveo i malamute, cuvene po izdrzljivosti, osecaju za pravac i odlicnom njuhu. Ucestvovali su i u drugim pohodima na Severni pol, a pominju se u pricama Dzeka Londona i Radjarda Kiplinga. U novije vreme malamut se pokazao kao civilizovan i dobrocudan pas.

Neki psi Kotzebue linije...
chinnok kotzebue grip

kim of kotzebue

cookie of brascoupe

frostfield kotzebue konrad

Psi M Loot linije
Gentleman Jim

chitina

Lorn Halloogerook M lLoot

Knik of Ro-Ala-Ken ovo je inace jedan od poslednjih cistokrvnih pasa M Loot linije

.::OPIS PASMINE::.

Aljaski Malamut je jedan od najstarijih vucnih pasa. U kratkim crtama mogli bi ga opisati kao jakog i velikog vucnog psa. Tezina im varira izmedju 38 - 43 kg, dok visina u grebenu iznosi 62 cm za zenke i 66 cm za muzjake. Ipak, kao i kod svake pasmine postoje izuzeci, te postoje primerci cak do 76 cm. To je pas impresivnog izgleda, nadasve lep i dostojanstven. Pas ima relativno veliku glavu sa srednje velikim usima. Oci su najcesce smedje boje, no preporucljiva je crna boja. Plave oci racunaju se kao uzgojna greska. Uobicajena boja krzna varira od sive pa do crne. Sve kombinacije izmedju te dve boje su dopustene. Jedina dominatna boja jeste bela koja preovladava na donjem delu tela i nogama. Bela mrlja na celu ili potiljku je veoma cenjena.

Malamut ima gustu podlaku. Dva puta godisnje dolazi do linjanja tj. kompletno gube podlaku. Taj period moze potrajati i do tri nedelje, te je potrebno cesljati psa da se otklone ostaci mrtve dlake. Linjanje moze biti prilicno neuredno te nije redak slucaj da se u to vreme nadju cele loptice mrtve dlake... Inace, malamut je prilicno cist pas, bez mirisa, voli se samostalno cistiti i kad je uprljan blatom ili ostalom prljavstinom ubrzo to skida. Psa nije potrebno cesto kupati, tek jednom do dva puta godisnje. Dakle, dlaka aljaskog malamuta ne zahteva neki poseban tretman osim povremenog cesljanja. Ponekad je potrebno skratiti dlaku u usima i na sapama.

Ocigledno, to je osobina svih severnih pasmina. Ponekad kod pocetnika dolazi do neugodnog iznenadjenja kad im malo stene postane ogroman pas kojeg ne mogu kontrolisati. Zato bi se odgoju trebalo posvetiti vec u samom pocetku. Malamuti u odnosu prema drugim psima su najcesce mirni, medjutim i tu se mogu naci primerci koji su agresivni i dominatni. Ovo vise vredi kao izuzetak, nego kao pravilo. Zbog svoje blage naravi prema ljudima nisu bas podobni kao ДЌuvari, no ko zeli ovog psa treba znati da to i nije njegova svrha. Zapravo, on ce najverovatnije svakog posetioca pozdraviti skakanjem i lizanjem. Posetiocii se jedino mozda nece usuditi uci u dvoriste zbog njegove velike gradje i vucjeg izgleda. Ovi psi relativno malo laju, no zato znaju cesto zavijati sto ponekad moze biti iritantna stvar. Zavijanje je posebno istaknuto zimi. Ako nabavite ovoga psa imajte na umu da bi svaki dan trebali barem dva sata posvetiti vezbanju i istrcavanju. Malamut oboЕѕava trcanje pored bicikla, te Д‡e mu jednosatno dnevno trcanje svakako koristiti. Isto tako, nije preporuДЌljivo uzimati aljaskog malamuta ako nemate dvoriste, moze ziveti i u stanu, ali onda se to svodi viЕЎe na mucenje zivotinje. U dvoristu mu treba osigurati zaklon od kise i vetra, te ako je moguce kucicu osigurati u hladu. Oko dvorista bi trebala biti osigurana ograda od barem 180 cm, jer malamuti vole cesto bezati. Pripazite da je ograda ubetonirana ili barem ukopana daskama, jer za njih kopanje zemlje apsolutno ne predstavlja problem. Takodje, obozavaju kopati rupe u zemlji i lezati u istoj. Tokom letnjih vrucina ne ocekujte od njega preterane aktivnosti, jer ipak on nije pas za ovo klimatsko podneblje. Leti ga prosetajte i istrcite tek kada sunce smanji svoj intenzitet (rano ujutru i kasno uvece).

POREKLO

Pleme Mahlemuta je naselilo obale reke Kotzebue duboko na zapadu Aljaske.Ovo pleme je bilo daleko inteligentnije i kreativnije od ostalih plemena sa ovog podrucja i obe ove karakteristike su doprinele oblikovanju jedinstvene rase severnih pasa,koje je njihovo pleme ljubomorno cuvalo.Ras koju su odgajili je bio snazan -tegljac- sposoban da radi bez predaha u surovoj i smrtonosnoj zemlji ponocnog sunca.Psi mahlemutskih eskima su bili deo domacinstva,ziveli su u domu sa gazdom i s njima se postupalo sa postovanjem zbog njihovih izuzetnih osobina i prirodne zavisnosti coveka od dobrog psa na Aljasci.Svesni njihove vrednosti,mahlamutki eskimi nisu dozvoljavali da se mesaju sa drugim rasama i tako su odrzali cistocu rase kroz vekove.U surovim uslovima dalekog severa,prirodna selekcija je privilegovala snaznije pse(legenda kaze da su Mahlemuti ostavljali zenke da se upare sa vukovima kako bi pojacali otpornost i ojacali svoje pse).Privilegovani su bili i oni sa najboljom orijentacijom,najbolji cuvari,najbolji lovci i najbolji ribolovci.Aljaski malamut je savrseni sklad izmedju psa i njegove prirodne sredine.Ujedno je,bog ucesca u porodicnom zivotu negovana blaga narav,nezan temperament,radne karakteristike,sklonost ka timskom radu.Mahlemutski eskimi su imali neograniceni poverenje u svoje pse i prepustali su im inicijativu kad god su prelazili ledene povrsine i narocito kada je bila smanjena vidljivost usled sneznih oluja.Sledeci svoj instikt,ovi psi su izbegavali tanak led,jame i ostale opasnosti i nepogresivo pronalazili najkraci put do odredista.Nije bilo lako prvim istrazivacima da ubede pleme da im prodaju nekoliko primeraka malamuta jer su ih oni,znajuci njihovu vrednost,ljubomorno cuvali.Tek posle,1890.g. nekoliko primeraka je dovedeno na tzv.civilizovane teritorije.1935.g.svrstani su na zvanicnu listu americkog kinoloskog drustva.

NARAV
Aljaski malamut je nezan,prijateljski pas.On je odan i veran prijatelj,razigran na poziv,ali nakon sazrevanja uglavnom izaziva divljenje svojom otmenoscu.Malamut nije pas jednog gospod sto je posledica zivotaar u plemenskoj zajednici.Veoma je tesko ostvariti apsolutnu zavisnost malamuta od gospodara,i kad bi se to ostvarilo cena bi bila gubitak izrazene individualnosti rase.Malamuti se mogu lepo obuciti i cesto prijatno iznenade svoje vlasnike.Sta ako je gazda u nesvesti?Vecina sluzbenih pasa ostace pored gazde cekajuci naredbu koja nece doci.Malamutu bi u takvoj situaciji terbalo tri sekunde da shvati da gazda vise nije u igri,i narednih pet sekundi da sam odluci sta da preduzme.Ukoliko zelite da radite sa psom neophpdno je da se postavite kao vodja copora.To je veoma inteligentan pas kojem nikako ne treba popustiti,jer ni u coporima severnih polarnih pasa psi nikada ne prate vodju u stopu;minimum individualnosti je neizbezan i biva respektovan.Karakteristicno je za malamute da svaku naredbu ispunjavaju na sebi svojstven nacin isticuci time svoju individualnost.Tako,npr. pre ce shvatiti i ispuniti zelju vlasnika da ne sme preci ulicu nego komandu pored.Malamut moze da se koristi i kao pas cuvar ali je veoma tesko koristiti ga za psa za odbranu.To nikako nije ista stvar.U SAD se koriste za vodjenje slepih,otkrivanje droge,kao psi spasioci.Preporucuju se onima koji imaju dovoljno prostora za velikog psa i koji se ne plase zime,kise i izleta u prirodu.Ako ste dinamican tip,koji zeli prelepog i inteligentnog prijatelja ili izlozbenog psa,malamut je pravi izbor za vas.Ostavljati ga samog u kuci ceo dan je za njega najveca kazna.Ovaj pas je poznat po nadimku *Snezna lokomotiva*.

Oci