Psi sa Titanika

Britanski luksuzni brod Titanik je potonuo 15.04.1912.g. u 2.20,posle sudara sa ledenim bregom,na svom prvom putovanju od Sautemptona ka Njujorku.Od 2224 osobe,koliko ih se nalazilo na brodu samo je 705 spaseno.Do sanas nije tacno utvrdjeno koliko se pasa nalazilo na brodu,ali je poznato da su bili brojni i razlicitih rasa:erdel terijeri,cau cau,pekinezer...Zbog ovolikog broja pasa na brodu,neformalna izlozba pasa bila je zakazana za popodnevne sate ponedeljka 15.aprila.Na zalost,ovo takmicenje nije nikad odrzano.



Jedan od putnika na Titaniku,americki i esejista F.D.Milet,je iz Kvinstauna poslao prijatelju pismo u kome se zali na svoje saputnike.Izmedju ostalog,on u pismu navodi:-Mnogo ekscentricnih ljudi se nalazi na brodu.Tu su neprijatne,razmetljive americke zene ,nesreca svakog mesta na kojem se pojave.Mnoge od njih nose malene pse i vode svoje muzeve unaokolo kao kucne ljubimce.-Na Titaniku se nalazio poseban odeljak sa kavezima za pse.Svaki dan bi jedan od clanova posade setao pse palubom broda.Sa pogodnog mesta u drugoj klasi,sedmogodisnja devojcica Eva Hart je pratila ovu paradu i najvise joj se dopao francuski buldog Gamon de Pycombe.Ljubav prema ovoj rasi joj je ostala do kraja zivota.
Cak ni novi i cisti kavezi za pse nisu bili dovoljno dobri za neke putnike.Maleni pas Fru Fru,nepoznate rase,koji je pripadao Heleni Bisop spavao je sa njom u kabini.Sudbina ovog psa je tuzna.Njena 19-godisnja gazdarica ju je u trenutku brodoloma ostavila zkljucanu u kabini.Helena je mislila da ce malo ko osecati samilost prema zeni koja u narucju nosi psa,dok su drugi spasavali zene i decu.Celo zivota nije mogla iz secanja da izbrise sliku malog psa koji ju je pogledom molio da ga spasi.Semjuel Goldengerg i njegova zena Nela bili su poznati odgajivaci pasa u to vreme.Njihova odgajivacnica je nosila ime Nellcote.Uzgajali su King Carls spanijele i francuske buldoge.Gospodin Goldenberg je 1902.g. u Francuskoj otkrio francuskog buldoga,kojem je dao ime Nellcote Gamin i uvezao ga u Ameriku



Taj pas je postao praotac modernih francuskih buldoga u Americi.Goldenbergovi su putovali iz Berlina u NJujork,gde je 20.04. Semjuel trebao da bude jedan od sudija na izlozbi Americkog kluba za francuske buldoge koja se odrzavala u balskoj dvorani hotela Valdorf-Astorija.U momentu tragedije,dopratio je svoju zenu do jednog od camaca za spasavanje,ali je odbio da se sa njom ukrca.Kada je camac poceo da se spusta u vodu,zena je vrisnula i posto camac nije bio pun,a u blizini se nije nalazila nijedna zena ili dete,jedan od clanova posade i jedan putnik su podigli Goldenberga i ubacili ga u camac.Pukovnik DZ.DZ.Astor se vracao u Ameriku da bi se njegova mlada zena tamo porodila.Sa sobom su vodili i erdel terijera Kiti.U noci tragedije u camac za spasavanje je bila primljena samo njegova zena Madelejn,koja se kasnije secala kako je te noci sedeci u camcu za spasavanje,pogledom pretrazivala brod koji je tonuo kako bi jos jednom videla muza,ali jedino sto je mogla da zapazi u masi uspanicenih ljudi je bila njena Kiti,koja je izbezumljeno trcala sa jednog na drugi kraj palube,pokusavajuci da nekako pronadje spas.Pukovnik i Kiti su potonuli sa Titanikom.Francuski buldog Gamon takodje nije imao srecu da prezivi brodolom.Njegov vlasnik je kasnije trazio i dobio u to vreme astronomskih 750 dolara osiguranja zbog gubitka psa.En Elizabet Isam je jedna od cetiri punice prve klase koja nije prezivela brodolom.Ona je odbila da se ukrca u camac za spasavanje bez svoje nemacke doge.Dva dana posle nesrece,putnici nemackog putnickog broda Bremen ocili su bezzivotno telo zene,koja je plutala u pojasu za spasavanje,sa rukama obmotanim oko velikog psa.
Ipak,nisu svi psi putnici sa Titanika nastradali u nesreci.Tri psa su bila spasena:dva pomeranska spica i jedan pekinezer.H.Harper je poticao iz veoma imucne porodice i putovao je sa svojom zenom i pekinezerom koga je prokrijumcario u camac za spasavanje.
Mesc dana posle tragedije Titanika,balerina Irena Kestl je putoval brodom iz Francuske u Njujork.Svoje iskustvo i strahove tokom tog putovanja ona je opisala ovim recima:-Isplovili smo nedugo posle potonuca Titanika i posle samo nekoliko dana plovidbe,nas je obavila zastrasujuca magla.Jos uvek se sa uzasom secam kako sam iz noci u noc sedela na palubi i drzala u krilu Zovi,moju veoma dragu i simpaticno ruznu zenku engleskog buldoga.U slucaju da udarimo u ledeni breg,bojala sam se da mi ne bi dozvolili da je ponesem sa sobom.Zbog toga sam je uporno umotavala u cebe,nadajuci se da bi u zbrci napustanja broda svi mislili da u narucju nosim bebu,jednu veoma ruznu bebu.